ŠTA JE NESANICA?
Navike u spavanju nisu jedinstvene za sve ljude. Neke osobe se rano bude, neke na spavanje odlaze kasno. Takođe, nekima je potrebno manje a nekima više sati sna, ali postoji opšta saglasnost da je odrasloj osobi potrebno između 7 i 9 sati sna. Zbog toga, najobuhvatniji odgovor na pitanje kako definišemo nesanicu jeste „ da ne spavamo onako kao bi želeli i trebali“. U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB10) nesanica je definisana kao „poremećaj koji se karakteriše nezadovoljavajućim kvalitetomi/ili kvantitetom spavanja, a koji traje tokom dužeg perioda vremena“. Pod tim se misli na nedovoljno sati spavanja, probleme sa uspavljivanjem (potrebno je mnogo vremena za nastupanje sna), česta buđenja tokom spavanja (prekidi spavanja koji mogu biti kraći ili duži, ali osoba je u stanju da ponovo zaspi) i rano jutarnje buđenje. Najčešće, pacijenti navode kombinaciju svih tegoba.
KOLIKO NESANICA MOŽE TRAJATI?
U pogledu dužine trajanja, nesanica se smatra akutnom ako traje nekoliko nedelja do 3 meseca, odnosno hroničnom, ako traje više od tog vremenskog perioda, sa učestalošću od najmanje tri puta nedeljno. Nesanica nije redak problem. Smatra se da se kratkotrajna nesanica javlja kod 30% do 50% populacije, a da prevalenca hronične nesanice u razvijenim zemljama iznosi između 5% i 10%. Kod osoba sa telesnim i mentalnim oboljenjima, kao i kod starijih prevalenca nesanice je značajno viša.
KOJI SU RAZLOZI NASTANKA NESANICE?
Nesanica može biti primarna (kao naučeno ponašanje, traje od detinjstva) i sekundarna (kada je simptom drugog oboljenja- telesnog ili psihijatrijskog). Postoji opšteprihvaćeno mišljenje da je nesanica multifaktorijalni poremećaj i da sledeći faktori mogu uticati na njen nastanak: genetski faktori, poremećaji telesnog zdravlja (npr. infekcije, neurološka oboljenja, gastroezofagusna refluksna bolest i dr.), poremećaji mentalnog zdravlja (npr. depresija koja često dovodi do ranog buđenja, anksioznost, postraumatski stresni poremećaj), stresne životne situacije (smrt bliske osobe, razvod, preseljenje, teškoće na radnom mestu i dr.), uzimanje određenih lekova (npr. preparati koji sadrže kofein ili druge stimulanse).
KOJE SU POSLEDICE NESANICE?
Neke osobe lakše podnose nedostatak kvalitetnog sna, dok je kod drugih on ozbiljan problem koji ometa svakodnevno funkcionisanje. Pred spavanje pacijenti koji pate od nesanice su napeti, anksiozni, rumminiraju o tome kako da se naspavaju, strahuju da li će zaspati, i ujutru se osećaju psihički i fizički umornim. Manifestacije hronične nesanice mogu biti različite i uključuju: pospanost tokom dana, nedostatak koncentracije, promene raspoloženja, anksioznost i razdražljivost. Ako je dugotrajna, nesanica može izazvati ozbiljne poremećaje zdravlja, pre svega iz domena mentalnog zdravlja (poremećaji raspoloženja). Takođe, hronična nesanica je povezana sa povećanim rizikom od relapsa depresije i alkoholizma, kao i razvoja kardiovaskularnih oboljenja, naročito hipertenzije.
KAKO SE LEČI NESANICA?
Nesanicu možemo lečiti nefarmakološkim, farmakološkim merama kao i psihoterapijom. Nefarmakološke mere podrazumevaju sprovođenje dozirane fizičke aktivnosti tokom dana, uspostavljanje rutine (svakodnevni odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme), izbegavanje uzimanja hrane i pića, kao i korišćenje mobilnih telefona neposredno pred odlazak na spavanje.
Psihoterapija podrazumeva primenu kognitivne bihejvioralne terapije usmerene na kontrolu misli koje negativno utiču na proces nastupanja sna. Ona se smatra metodom prvog izbora u lečenju pacijenata sa hroničnom nesanicom. Dubinska psihoterapijska tehnika kao što je psihoanalitička psihoterapija takođe ima svoje mesto u lečenju nesanice, jer ova metoda pored redukcije simptoma traga za uzrokom simptoma.
Farmakološke mere podrazumevaju primenu lekova. Kao hipnotici, najčešće se primenjuju lekovi iz grupe benzodiazepina (temazepam, triazolam) koje treba primeniti u što kraćem vremenskom periodu, i isključivo po savetu psihijatra a pre svega zbog neželjenih dejstva. Od njih se izdvajaju izražena sedacija koja se može prevazići primenom kratkodelujućih predstavnika ove grupe u najmanjoj efikasnoj dozi, poremećaj mišićne kordinacije, i potencijal za izazivanje zavisnosti. Pored njih, primenjuju se i agonisti benzodiazepinskih receptora (zolpidem, zaleplon), agonisti melatoninskog receptora (ramelteon), ali i biljni lekovi (npr. matičnjak, kalifornijski mak) i suplementi. Od suplemenata se najčešće koriste oni koji sadrže melatonin. Melatonin je hormon koji se sintetiše u našem organizmu tokom noći i ima ulogu u regulaciji ciklusa budnosti i sna („biološkog sata“).
Prilikom korišćenje lekova propisanih za lečenje nesanice, neophodno je pridržavati se uputstva za korišćenje lekova. Osim toga, izuzetno je važno da se i prilikom primene biljnih lekova i suplemenata obave konsultacije sa lekarom o doznom režimu (koju dozu koristiti, koliko dugo), mogućim interakcijama sa drugim lekovima (mogu se potencirati ili smanjiti efekti suplementa ili drugog leka kada se uzimaju istovremeno) ili sastojcima hrane, kao i neželjenim dejstvima koja se mogu javiti.
Tekst napisala: Dr Đurović Marija, doktor medicine, psihijatar, subspecijalista psihoterapije